O POJMU I STRUKTURI LIČNOSTI

Poštovani učenici i drugi čitaoci,

na stranici ovog bloga pod nazivom POJAM I STRUKTURA LIČNOSTI date su slike slajdova koje su korišćene na predavanju prve lekcije iz oblasti Ličnost. Tu se nalaze osnovne informacije o sledećim temama: 

1. Pojam ličnosti 
2. Glavni problemi psihologije ličnosti 
3. Struktura ličnosti 
4. Crte ličnosti i pitanje individualnih razlika 
5. Temperament 
6. Karakter 
7. Sposobnosti 
8. Telesne osobine 
9. Svest o sebi 
10. Tipologija ličnosti  

 Klikom na sledeći link otvoriće Vam se ta stranica: 

http://klubzaum.blogspot.rs/p/blog-page_14.html

PITANJA ZA PRIPREMANJE PROVERE ZNANJA NA KRAJU I POLUGODIŠTA

Poštovani čitaoci i pratioci,

na sledećoj stranici bloga data su pitanja koja mogu poslužiti za:

1) pripremanje kontrolne provere znanja iz gradiva koje obuhvata prvo polugodište po programu  trgovinskih, ugostiteljsko-turističkih i škola za lične usluge,

2) pripremanje za proveru znanja učenika i iz drugih srednjih škola kada im je za to vreme,

3) proveru opšte informisanosti iz domena psihologije bilo koje osobe.

Kliknite na sledeći link ukoliko želite da vidite tu stranicu:

http://klubzaum.blogspot.rs/p/blog-page_10.html

FRUSTRACIJE I INTRAPSIHIČKI KONFLIKTI

Poštovani učenici i drugi čitaoci,

u tekstu na stranici FRUSTRACIJE, INTRAPSIHIČKI KONFLIKTI I MEHANIZMI ODBRANE EGA nalaze se osnovne informacije o sledećim temama:

1.     Frustracije 
   2. Intrapsihički konflikti

     3.     Reagovanje na frustracije i konflikte

       4.     Pojam i vrste mehanizama odbrane

Klikom na sledeći link idete na navedenu stranicu:
http://klubzaum.blogspot.rs/p/frustracije-intrapsihicki-konflikti-i.html 

 

MOTIVI

''Zamislimo... Kada bih sticajem čudnih okolnosti otišao sa vama u kuhinju da pomognem u kuvanju nekog jela - vama, budućim majstorima kulinarstva, a u svoju kuhinju inače zalazim uglavnom samo kad treba da pojedem nešto,  možda bi mi od vas neko rekao da odem do onog mesta gde su okačena posuđa i alati, da vam dodam neki tip šerpe. Ja bih otišao do tamo, video metalnu posudu, uzeo nju jer je zgodna da se uzme i doneo bi vam je. Međutim, tada biste mi rekli da to nije potrebna šerpa nego neki tip lonca, potom biste mi naveli osobine šerpe koja vam treba, da bih mogao da je prepoznam, uzmem i donesem.  

...

Vidite, slično se događa kada bi vas ja pitao šta je mišljenje, učenje, pamćenje, emocija ili motiv...  Svako bi rekao neko svoje značenje, ukoliko ga pronađe.
...
Međutim, da bi nečim zajednički mogli da smisleno baratamo, mi moramo imati ista značenja u našim glavama. Da bi psihološke pojave mogle da se proučavaju a dobijena znanja primenjuju, jezik psihološke nauke mora biti jasno i precizno definisan. 

 ....

Ne možete da upravljate sopstvenim mišljenjem, učenjem, pamćenjem, emocijama i motivima, ukoliko nemate najpre znanje šta je to...  '' 

Ovo je fragment jedne varijante priče koju pričam svojim učenicima na početku nastavne godine.  U tekstu koji se nalazi na jednoj od stranica mog bloga date su osnovne informacije iz oblasti motivacije,  evo linka na koji treba da kliknete:

http://klubzaum.blogspot.rs/p/blog-page_20.html 

 

EMOCIJE U KOMUNIKACIJI

Poštovani učenici i drugi čitaoci,

sledeća vežba služi za razumevanje uloge emocija u međuljudskoj komunikaciji.

Svaka emocija koja se javi u pojedincu može biti opisana rečima. Prevod emocija u verbalni kod, omogućava bolje upravljanje emocijama i razvija sklonost da se svoja i tuđa ponašanja na korektan način objašnjavaju unutrašnjim, psihičkim uzrocima. 

Ljudi koji od malena imaju roditelje koji su skloni da pravilno tumače njihove postupke kao proizvod unutrašnjih, mentalnih stanja, razvijaju veću moć ne samo da kontrolišu svoje emocije i reagovanje, nego i da bolje upravljaju svojim mišljenjem, učenjem i pamćenjem.  

Iako je svaka emocija karakteristična za situaciju i konkretnu osobu koja je doživljava, ipak postoje neke univerzalne karakteristike emocija koje se tiču međuljudske komunikacije. Poznavanje ovih karakteristika doprinosi boljem razumevanju sebe i drugih ljudi u toku komunikacije. 

Klikom na sledeći link dolazite do stranice sa zadacima za vežbu u kojoj se od vas traži da prepoznate emociju na osnovu određenog opisa. Imajte na umu da je jedini nepromenjivi deo opisa emocije zapravo samo obrazac: procena situacije - poruka - očekivanje.  Evo linka:

http://klubzaum.blogspot.rs/p/radni-list-emocije-u-komunikaciji.html 

EMOCIJE

Poštovani učenici i drugi čitaoci,

u okviru predavanja za srednjoškolce date su osnovne, korisne informacije o prirodi i značaju emocija za život ljudi.

Sledeći link vodi do stranice na kojoj su postavljene slike slajdova sa mojih predavanja o emocijama:


http://klubzaum.blogspot.rs/p/emocije.html

MIŠLJENJE

Poštovani učenici,

klikom na sledeći link dolazite do slika prezentacije sa predavanja lekcije o mišljenju kao kognitivnom procesu:

http://klubzaum.blogspot.rs/p/misljenje.html

PAMĆENJE I ZABORAVLJANJE

Poštovani učenici,

 klikom na sledeći link doći ćete do slika slajdova prezentacije sa predavanja lekcije o pamćenju i zaboravljanju :

http://klubzaum.blogspot.rs/p/blog-page_25.html

UČENJE

Poštovani učenici,

na sledećem linku nalaze se slike slajdova prezentacije predavanja o učenju:

http://klubzaum.blogspot.rs/p/u.html

OSETI I OPAŽAJI

Poštovani učenici,

sledeći link vodi do stranice gde su prikazani slajdovi sa predavanja lekcije percepcija, tj. oseti i opažaji. 

Kliknite na sledeći link : 

http://klubzaum.blogspot.rs/p/blog-page_3.html

METODE I TEHNIKE PSIHOLOŠKIH ISTRAŽIVANJA

Upoznaćete se sa sledećim temama:

 I        Osnovni metodi psiholoških istraživanja

II     Dve vrste podataka u psihologiji

III  Najvažnije tehnike psiholoških istraživanja

 Kliknite na link koji vodi do teksta:
http://klubzaum.blogspot.rs/p/metode-i-tehnike-psiholoskih.html

PREDMET, ZADACI I GRANE PSIHOLOGIJE

U sledećem tekstu upoznaćete se sa sledećim temama – glavnim pitanjima:

1.  Predmet i zadaci psihologije
2. Značaj izučavanja psihičkih pojava
3.  Grane psihologije

link stranice sa tekstom:
http://klubzaum.blogspot.rs/p/blog-page.html 

NEKI POREMEĆAJI SOCIJALNOG PONAŠANJA -delinkvencija, kriminalitet, prostitucija -

Dragi čitaoci, ovaj tekst daje sažeti prikaz sledećih tema (glavnih pitanja):

1.     Prestupništvo i kriminalitet

2.     Uzroci javljanja prestupništva i kriminaliteta

3.     Mere za sprečavanje prestupništva

4.     Prostitucija

5.     Uzroci javljanja prostitucije

Društveno poželjno ponašanje pojedinca predstavlja postupke koji su u skladu sa vrednostima društva u kojem pojedinac živi. Te vrednosti društva su obično ispoljene u pisanim i nepisanim normama ponašanja koje članovi društvene zajednice uglavnom poštuju. Govori se o moralnim i pravnim normama (zakonske norme, pravni akti, zakoni i sl.). Moralne ili etičke norme su i pisana i nepisana pravila koja uređuju odnose između ljudi, njihovo kršenje treba da izazove osećanje krivice, sramote ili kajanja u pojedincu koji ih je prekršio. Pravne ili zakonske norme su formalno propisani regulatori ponašanja građana jedne države, a čije kršenje pored negativnih osećanja, podrazumeva neke formalne sankcije (kazne). Pravne norme određuju i brane neke izuzetno važne moralne norme koje se mogu ukratko reprezentovati kao zabrane - ne ubij, ne kradi, ne svedoči lažno, ne čini preljubu, itd.

O poremećajima socijalnog ponašanja se nekad govorilo kao o asocijalnim ili o antisocijalnim ponašanjima. Pod izrazom asocijalna ponašanja obično se podrazumevaju postupci pojedinca kojima krši moralne norme, ali ne i zakone, primeri su: kada se osoba bahato i uvredljivo ponaša u kontaktu sa sopstvenim roditeljem; kada osoba ne želi ništa da radi već da živi na teret drugih; ili kada se neki pojedinac teško napije ali bez posledica za druge ljude, itd. Izraz antisocijalna ponašanja obuhvata kršenje zakona, a time i kršenje moralnih normi, tu spadaju ponašanja koja se podvode pod delinkvenciju (prestupništvo),  kriminalitet, prostituciju.

Mentalne bolesti i poremećaji pojedinca, između ostalog, odražavaju se kao veća ili manja odstupanja od društveno poželjnog ponašanja. Veliki broj osoba koje se ne ponašaju na društveno poželjan način nemaju mentalnu bolest, već se eventualno kod nekih može govoriti o poremećajima karaktera, jer se poremećaji socijalnog ponašanja odnose na nepoželjan odnos prema drugim ljudima.  Međutim, jedan deo osoba koje imaju socijalno poremećeno ponašanje, nema nikakav psihički poremećaj.

Prestupništvo ili delinkvencija ponekad podrazumeva i asocijalna ponašanja, ali češće podrazumeva samo kršenje pravnih normi.  Od prestupništva se izdvaja kao specifičniji pojam kriminaliteta koji obuhvata kršenje krivičnih zakona. Stoga, delinkvencija podrazumeva kršenje zakona koji regulišu prestupe i prekršaje, a ne i krivičnog zakona koji reguliše pitanja zločina.  Reč kriminal odnosi se na radnje koje obuhvata kriminalitet.  Tako su primeri delinkventnog ponašanja vožnja bez vozačke dozvole, remećenje javnog mira preglasnom muzikom, sitne krađe, džeparenje, prostituisanje, konzumiranje marihuane, itd.

U svakodnevnom govoru, reč delinkvencija se često odnosi na kršenje bilo kog zakona koje učine maloletne osobe, a kriminal se odnosi na kršenje zakona od strane odraslih.

Postoje najmanje četiri grupe kriminala, tj. kriminaliteta:

1)    kriminal elementarnog tipa -na primer: ubistva, krađe, silovanja, pljačke, trgovina drogom, organizovanje prostitucije, trgovina ljudima - belo roblje, itd.;

2)    privredni kriminal - na primer: utaje poreza, razne koruptivne radnje u sklopu poslovanja, stvaranje monopola na tržištu, itd.;

3)    politički kriminal -na primer: zloupotrebe političke moći radi sticanja poslovne dobiti, dobijanja ili davanja posla prijateljima, rođacima, stranačkim kolegama, itd.;

4)    kulturni kriminal – na primer: uništavanje kulturnih dela ili vrednosti, falsifikovanje kulturnih dela i vrednosti, plagijat, piraterija, itd.

Uzroke javljanja prestupništva i kriminaliteta treba razumeti kao negativne sredinske i psihološke uslove, tj. rizične faktore, koji deluju da osoba počne da se bavi radnjama koje pripadaju prestupništvu ili kriminalitetu. Sledeći faktori su najčešći i obično deluju u sadejstvu na pojavu delinkvencije i kriminala:

1)    siromaštvo – u društvenim sredinama koje su siromašne postoji veća učestalost delinkvencije i kriminaliteta, nego u društvenim sredinama koje su  osrednje ili bogate;

2)    nikakva ili slaba mogućnost ekonomskog napredovanja – u društvenim sredinama gde ljudi procenjuju da nemaju šansu za izlazak iz siromaštva ili da nemaju šansu za popravljanje svog materijalnog stanja na željeni nivo, postoji veća učestalost delinkvencije i kriminaliteta, nego u društvima koja daju jednake šanse svima;

3)    favorizovanje materijalnih vrednosti u društvu, - društva koja kao osnovno merilo ugleda i uspešnosti pojedinca navode količinu novca koju čovek poseduje imaju veću učestalost delinkvencije i kriminaliteta, nego društva koja materijalne vrednosti ne favorizuju;

4)    vaspitna zapuštenost, pod ovim terminom može biti:

a)    nedostatak usvajanja društveno poželjnih stavova i vrednosti kod dece, zbog prezauzetosti roditelja, ili njihovog nedostataka usled smrti, razvoda braka,  itd.

b)    usvajanje nepoželjnih oblika ponašanja usled negativnih uzora, bilo da su sami roditelji neko ko krši zakone, ili roditelji nedostaju, ali tako da su uzori deci kriminalci  ''sa ulice'';

c)     slabost u moralnoj ili voljnoj sferi ličnosti dece usled prevelikog popuštanja ili nedoslednosti roditeljskog načina vaspitavanja dece, ili pak preterane roditeljske strogosti i neodmerenih kazni;

5)    poremećaji ličnosti osobe koja se bavi kriminalom ili prestupništvom, osobe koje slabo kontrolišu svoje emocije i nagone, kao i osobe koje nemaju razvijenu moralnost (videti post Osnovni poremećaji psihičkog života), sklone su prestupništvu ili kriminalu. 

Mere za sprečavanje prestupništva i kriminaliteta obuhvataju uticaje da se eliminišu navedeni i drugi faktori rizika.  

Prvo,  društvo treba da bude humanije i pravednije u raspodeli materijalnog bogatstva. Zakonska regulativa raspodele profita preduzeća u jednoj državi treba da bude pravedna, tako da veći deo materijalnih dobara ne sme ići u ruke manjeg broja ljudi. Društva u kojima se radna snaga nemilosrdno iskorišćava, imaju veći stepen socijalnih poremećaja.

Drugo, društvo treba da daje svakome jednaku šansu da ulaganjem poštenog i adekvatnog rada i napora, postigne željeni nivo materijalnog statusa, bez obzira na političko - stranačku, versku, nacionalnu, polnu pripadnost ili orijentaciju.   

Treće, u društvu ne treba da se čovekova vrednost meri prema količini novca koju može da zaradi i potroši.

Četvrto, društvo preko svojih ustanova treba da daje i jača podršku porodicama, posebno porodicama koje su u krizi, a i drugim socijalnim grupama i organizacijama koje se bave vaspitavanjem dece (vrtići, škole, domovi itd.).  

Peto, treba osnažiti zdravstvene organizacije koje se bave tretmanom poremećaja ličnosti.

Međutim, jedna od glavnih preventivnih mera za suzbijanje delinkvencije i kriminala je precizno, odmereno, uvremenjeno i dosledno sprovođenje kazni za počinioce navedenih dela.  Bez kazni, svi ostali napori biće uzaludni.  

Prostitucija je takođe vid socijalne patologije. Prostitucija je svako upuštanje u seksualni odnos koji služi isključivo za sticanje nekog vida materijalne dobiti (novca, posla, napredovanja u službi, raznih poklona, itd.). U seksualnom činu prostitucije postoji emocionalna nepovezanost sa partnerom (mušterijom).  Slično kao i kod prestupništva i kriminaliteta, različiti faktori deluju u sadejstvu na javljanje prostitucije. Navešćemo neke ključne.

1.     Siromaštvo. Neke osobe u nedostatku osnovnih sredstava za život gube samopoštovanje i vođeni potrebom da opstanu, pristaju na podsticaje da se prostituišu.

2.     Procena da se drugačije ne može napredovati u pogledu materijalnog statusa.  Ukoliko je društvo takvo da ne daje svima jednake šanse da poštenim radom steknu željeni imetak, prostitucija je učestalija nego u onim društvima u kojima ljudi imaju jednaku šansu za uspeh bez obzira na političko-stranačku, versku, nacionalnu ili polnu pripadnost.

3.     Poremećaji seksualnog nagona. Kvantitativni poremećaji polnog nagona u smislu pojačanog seksualnog nagona - nimfomanija kod žena, satirijaza kod muškaraca, mogu delovati da osobe sa ovim poremećajima lakše pristanu na prostituciju. Pored toga, kvalitativni poremećaji seksualnog nagona kod ljudi kao što su voajerizam, sadizam, mazohizam, ekshibicionizam, deluju na pojavu prostitucije.  

4.     Porodični poremećaji. Porodični poremećaji koji mogu dovesti do vaspitne zapuštenosti dece deluju na porast prostitucije, kao što su smrt roditelja, nasilje u porodici, buran razvod braka, zanemarivanje dece, itd.

5.     Poremećaji ličnosti prostitutke. Nedostatak usvojenosti moralnih normi, tj. slabost u moralno-voljnoj sferi ličnosti osobe, deluje na pojavu prostitucije (videti o poremećajima ličnosti u postu Osnovni poremećaji psihičkog života)

6.     Bolesti zavisnosti prostitutke. Dešava se ponekad da osobe počnu da iz zabave koriste drogu na nagovor ''prijatelja'', a posle drogu ''otplaćuju'' tim ''prijateljima'' i njihovim prijateljima. No, obično droga nije početni činilac prostitucije, ali jeste prateći, koji vremenom kod nekih prostitutki može biti i najači.

7.     Dvostruki građanski moral. Pojava da u javnosti ljudi, koji mogu biti ugledni građani, osuđuju prostituciju, a kad god im se pruži prilika anonimno koriste usluge prostitutki, predstavlja dvostruki građanski moral.

8.     Trgovina ljudima u cilju seksualne eksploatacije. Neretko, prostitutke su osobe koje su prevarene od strane kriminalaca da će u drugoj zemlji ili drugom mestu boravka u istoj zemlji, dobiti normalan, pristojan posao, a u stvari postaju primorane, pod pretnjom nasiljem ili čak smrću od strane kriminalaca, da se bave prostitucijom.

Prostitucija je štetna i za osobu koja se bavi prostitucijom i za društvo u celini. Vremenom potencijal prostitutke da prostitucijom zarađuje novac opada, a ujedno prostituka je osoba čija se ličnost osiromašuje na više načina: prostitutka ne razvija svoja znanja i veštine u nekoj profesiji, gubi radne navike, tako da postaje manje  sposobna za normalan život; obično je prostitutka osoba koja konzumira droge ili preterano konzumira alkohol, što joj sužava interesovanja na dobavljanje psihoaktivne supstance od koje je zavisna;  njeni bliski odnosi sa drugim ljudima propadaju, prostitutka vremenom postaje suštinski društveno izolovana osoba. Društvo kao celina, zbog prostitucije gubi potencijal za rad i stvaranje,  a u ovom gubitku učestvuju ne samo prostitutke, već i korisnici njihovih usluga.

Korišćena literatura:

Jovanović, LJ. (2001). Delinkvencija. Beograd: Jugoslovenski crveni krst, Međunarodna federacija društava crvenog krsta i crvenog polumeseca

Kuzmanović, B. Štajnberger, I. (2008). Psihologija za treći i četvrti razred trgovinskih, ugostiteljsko-turističkih i škola za lične usluge. Beograd: Zavod za udžbenike