''Zamislimo... Kada bih sticajem čudnih okolnosti otišao sa vama u kuhinju da pomognem u kuvanju nekog jela - vama, budućim majstorima kulinarstva, a u svoju kuhinju inače zalazim uglavnom samo kad treba da pojedem nešto, možda bi mi od vas neko rekao da odem do onog mesta gde su okačena posuđa i alati, da vam dodam neki tip šerpe. Ja bih otišao do tamo, video metalnu posudu, uzeo nju jer je zgodna da se uzme i doneo bi vam je. Međutim, tada biste mi rekli da to nije potrebna šerpa nego neki tip lonca, potom biste mi naveli osobine šerpe koja vam treba, da bih mogao da je prepoznam, uzmem i donesem.
...
Vidite, slično se događa kada bi vas ja pitao šta je mišljenje, učenje, pamćenje, emocija ili motiv... Svako bi rekao neko svoje značenje, ukoliko ga pronađe.
...
Međutim, da bi nečim zajednički mogli da smisleno baratamo, mi moramo imati ista značenja u našim glavama. Da bi psihološke pojave mogle da se proučavaju a dobijena znanja primenjuju, jezik psihološke nauke mora biti jasno i precizno definisan.
...
Međutim, da bi nečim zajednički mogli da smisleno baratamo, mi moramo imati ista značenja u našim glavama. Da bi psihološke pojave mogle da se proučavaju a dobijena znanja primenjuju, jezik psihološke nauke mora biti jasno i precizno definisan.
....
Ne možete da upravljate sopstvenim mišljenjem, učenjem, pamćenjem, emocijama i motivima, ukoliko nemate najpre znanje šta je to... ''
Ovo je fragment jedne varijante priče koju pričam svojim učenicima na početku nastavne godine. U tekstu koji se nalazi na jednoj od stranica mog bloga date su osnovne informacije iz oblasti motivacije, evo linka na koji treba da kliknete:
http://klubzaum.blogspot.rs/p/blog-page_20.html
http://klubzaum.blogspot.rs/p/blog-page_20.html