Dragi čitaoci, ovaj tekst daje sažeti prikaz sledećih
tema (glavnih pitanja):
1. Prestupništvo
i kriminalitet
2. Uzroci
javljanja prestupništva i kriminaliteta
3. Mere
za sprečavanje prestupništva
4. Prostitucija
5. Uzroci
javljanja prostitucije
Društveno poželjno ponašanje
pojedinca predstavlja postupke koji su u skladu sa vrednostima društva u kojem
pojedinac živi. Te vrednosti društva su obično ispoljene u pisanim i nepisanim
normama ponašanja koje članovi društvene zajednice uglavnom poštuju. Govori se o moralnim i pravnim normama (zakonske norme, pravni akti, zakoni i sl.).
Moralne ili etičke norme su i pisana
i nepisana pravila koja uređuju odnose između ljudi, njihovo kršenje treba da izazove osećanje krivice, sramote ili kajanja u
pojedincu koji ih je prekršio. Pravne
ili zakonske norme su formalno propisani regulatori ponašanja građana jedne
države, a čije kršenje pored negativnih osećanja, podrazumeva neke formalne sankcije
(kazne). Pravne norme određuju i brane neke izuzetno važne moralne norme koje se
mogu ukratko reprezentovati kao zabrane - ne
ubij, ne kradi, ne svedoči lažno, ne čini preljubu, itd.
O poremećajima socijalnog
ponašanja se nekad govorilo kao o asocijalnim ili o antisocijalnim ponašanjima.
Pod izrazom asocijalna ponašanja obično
se podrazumevaju postupci pojedinca
kojima krši moralne norme, ali ne i zakone, primeri su: kada se osoba bahato i
uvredljivo ponaša u kontaktu sa sopstvenim roditeljem; kada osoba ne želi ništa
da radi već da živi na teret drugih; ili kada se neki pojedinac teško napije ali
bez posledica za druge ljude, itd. Izraz antisocijalna
ponašanja obuhvata kršenje zakona, a time i kršenje moralnih normi, tu spadaju
ponašanja koja se podvode pod delinkvenciju (prestupništvo), kriminalitet, prostituciju.
Mentalne bolesti i
poremećaji pojedinca, između ostalog, odražavaju se kao veća ili manja odstupanja
od društveno poželjnog ponašanja. Veliki broj osoba koje se ne ponašaju na društveno
poželjan način nemaju mentalnu bolest, već se eventualno kod nekih može
govoriti o poremećajima karaktera, jer se poremećaji socijalnog ponašanja
odnose na nepoželjan odnos prema drugim ljudima. Međutim, jedan deo osoba koje imaju socijalno
poremećeno ponašanje, nema nikakav psihički poremećaj.
Prestupništvo
ili delinkvencija ponekad podrazumeva i asocijalna ponašanja,
ali češće podrazumeva samo kršenje pravnih normi. Od prestupništva se
izdvaja kao specifičniji pojam
kriminaliteta koji obuhvata kršenje krivičnih zakona. Stoga, delinkvencija podrazumeva
kršenje zakona koji regulišu prestupe i prekršaje, a ne i krivičnog zakona koji
reguliše pitanja zločina. Reč kriminal odnosi se na radnje koje
obuhvata kriminalitet. Tako su primeri
delinkventnog ponašanja vožnja bez vozačke dozvole, remećenje javnog mira
preglasnom muzikom, sitne krađe, džeparenje, prostituisanje, konzumiranje marihuane,
itd.
U svakodnevnom govoru, reč
delinkvencija se često odnosi na kršenje bilo kog zakona koje učine maloletne
osobe, a kriminal se odnosi na kršenje zakona od strane odraslih.
Postoje najmanje četiri
grupe kriminala, tj. kriminaliteta:
1) kriminal elementarnog tipa -na
primer: ubistva, krađe, silovanja, pljačke, trgovina drogom, organizovanje
prostitucije, trgovina ljudima - belo
roblje, itd.;
2) privredni kriminal - na
primer: utaje poreza, razne koruptivne radnje u sklopu poslovanja, stvaranje monopola
na tržištu, itd.;
3) politički kriminal -na
primer: zloupotrebe političke moći radi sticanja poslovne dobiti, dobijanja ili
davanja posla prijateljima, rođacima, stranačkim kolegama, itd.;
4) kulturni kriminal –
na primer: uništavanje kulturnih dela ili vrednosti, falsifikovanje kulturnih dela
i vrednosti, plagijat, piraterija, itd.
Uzroke javljanja
prestupništva i kriminaliteta treba razumeti kao negativne sredinske i
psihološke uslove, tj. rizične faktore, koji deluju da osoba počne da se bavi
radnjama koje pripadaju prestupništvu ili kriminalitetu. Sledeći faktori su
najčešći i obično deluju u sadejstvu na pojavu delinkvencije i kriminala:
1)
siromaštvo
– u
društvenim sredinama koje su siromašne postoji veća učestalost delinkvencije i
kriminaliteta, nego u društvenim sredinama koje su osrednje ili bogate;
2)
nikakva
ili slaba mogućnost ekonomskog napredovanja – u društvenim
sredinama gde ljudi procenjuju da nemaju šansu za izlazak iz siromaštva ili da
nemaju šansu za popravljanje svog materijalnog stanja na željeni nivo, postoji
veća učestalost delinkvencije i kriminaliteta, nego u društvima koja daju
jednake šanse svima;
3)
favorizovanje
materijalnih vrednosti u društvu, - društva koja kao osnovno
merilo ugleda i uspešnosti pojedinca navode količinu novca koju čovek poseduje
imaju veću učestalost delinkvencije i kriminaliteta, nego društva koja materijalne
vrednosti ne favorizuju;
4)
vaspitna
zapuštenost, pod ovim terminom može biti:
a) nedostatak
usvajanja društveno poželjnih stavova i vrednosti kod dece, zbog prezauzetosti
roditelja, ili njihovog nedostataka usled smrti, razvoda braka, itd.
b) usvajanje
nepoželjnih oblika ponašanja usled negativnih uzora, bilo da su sami roditelji
neko ko krši zakone, ili roditelji nedostaju, ali tako da su uzori deci kriminalci
''sa ulice'';
c) slabost
u moralnoj ili voljnoj sferi ličnosti dece usled prevelikog popuštanja ili nedoslednosti
roditeljskog načina vaspitavanja dece, ili pak preterane roditeljske strogosti
i neodmerenih kazni;
5) poremećaji ličnosti osobe koja se bavi
kriminalom ili prestupništvom, osobe koje slabo kontrolišu
svoje emocije i nagone, kao i osobe koje nemaju razvijenu moralnost (videti
post Osnovni poremećaji psihičkog života), sklone su prestupništvu ili
kriminalu.
Mere za sprečavanje
prestupništva i kriminaliteta obuhvataju uticaje da se
eliminišu navedeni i drugi faktori rizika.
Prvo,
društvo treba da bude humanije i
pravednije u raspodeli materijalnog bogatstva. Zakonska regulativa raspodele
profita preduzeća u jednoj državi treba da bude pravedna, tako da veći deo
materijalnih dobara ne sme ići u ruke manjeg broja ljudi. Društva u kojima se
radna snaga nemilosrdno iskorišćava, imaju veći stepen socijalnih poremećaja.
Drugo,
društvo treba da daje svakome jednaku šansu da ulaganjem poštenog i adekvatnog rada
i napora, postigne željeni nivo materijalnog statusa, bez obzira na političko -
stranačku, versku, nacionalnu, polnu pripadnost ili orijentaciju.
Treće,
u društvu ne treba da se čovekova vrednost meri prema količini novca koju može
da zaradi i potroši.
Četvrto,
društvo preko svojih ustanova treba da daje i jača podršku porodicama, posebno
porodicama koje su u krizi, a i drugim socijalnim grupama i organizacijama koje
se bave vaspitavanjem dece (vrtići, škole, domovi itd.).
Peto,
treba osnažiti zdravstvene organizacije koje se bave tretmanom poremećaja
ličnosti.
Međutim,
jedna od glavnih preventivnih mera za suzbijanje delinkvencije i kriminala je precizno,
odmereno, uvremenjeno i dosledno sprovođenje kazni za počinioce navedenih dela.
Bez kazni, svi ostali napori biće uzaludni.
Prostitucija
je takođe vid socijalne patologije. Prostitucija
je svako upuštanje u seksualni odnos koji služi isključivo za sticanje nekog
vida materijalne dobiti (novca, posla, napredovanja u službi, raznih poklona,
itd.). U seksualnom činu prostitucije postoji emocionalna nepovezanost sa
partnerom (mušterijom). Slično kao i kod
prestupništva i kriminaliteta, različiti faktori deluju u sadejstvu na
javljanje prostitucije. Navešćemo neke ključne.
1. Siromaštvo. Neke
osobe u nedostatku osnovnih sredstava za život gube samopoštovanje i vođeni potrebom
da opstanu, pristaju na podsticaje da se prostituišu.
2. Procena da se drugačije ne može
napredovati u pogledu materijalnog statusa. Ukoliko je društvo takvo da ne daje svima
jednake šanse da poštenim radom steknu željeni imetak, prostitucija je učestalija
nego u onim društvima u kojima ljudi imaju jednaku šansu za uspeh bez obzira na
političko-stranačku, versku, nacionalnu ili polnu pripadnost.
3. Poremećaji seksualnog nagona.
Kvantitativni poremećaji polnog nagona u smislu pojačanog seksualnog nagona -
nimfomanija kod žena, satirijaza kod muškaraca, mogu delovati da osobe sa ovim
poremećajima lakše pristanu na prostituciju. Pored toga, kvalitativni
poremećaji seksualnog nagona kod ljudi kao što su voajerizam, sadizam,
mazohizam, ekshibicionizam, deluju na pojavu prostitucije.
4. Porodični poremećaji.
Porodični poremećaji koji mogu dovesti do vaspitne zapuštenosti dece deluju na
porast prostitucije, kao što su smrt roditelja, nasilje u porodici, buran razvod
braka, zanemarivanje dece, itd.
5. Poremećaji ličnosti prostitutke. Nedostatak
usvojenosti moralnih normi, tj. slabost u moralno-voljnoj sferi ličnosti osobe,
deluje na pojavu prostitucije (videti o poremećajima ličnosti u postu Osnovni
poremećaji psihičkog života)
6. Bolesti zavisnosti prostitutke. Dešava
se ponekad da osobe počnu da iz zabave koriste drogu na nagovor ''prijatelja'',
a posle drogu ''otplaćuju'' tim ''prijateljima'' i njihovim prijateljima. No, obično droga nije početni činilac prostitucije, ali jeste prateći, koji
vremenom kod nekih prostitutki može biti i najači.
7. Dvostruki građanski moral. Pojava
da u javnosti ljudi, koji mogu biti ugledni građani, osuđuju prostituciju, a
kad god im se pruži prilika anonimno koriste usluge prostitutki, predstavlja
dvostruki građanski moral.
8. Trgovina ljudima u cilju seksualne eksploatacije.
Neretko, prostitutke su osobe koje su prevarene od strane kriminalaca da će u drugoj zemlji ili drugom mestu boravka u istoj zemlji, dobiti normalan, pristojan
posao, a u stvari postaju primorane, pod pretnjom nasiljem ili čak smrću od
strane kriminalaca, da se bave prostitucijom.
Prostitucija
je štetna i za osobu koja se bavi prostitucijom i za društvo u celini. Vremenom
potencijal prostitutke da prostitucijom zarađuje novac opada, a ujedno
prostituka je osoba čija se ličnost osiromašuje na više načina: prostitutka ne
razvija svoja znanja i veštine u nekoj profesiji, gubi radne navike, tako da
postaje manje sposobna za normalan
život; obično je prostitutka osoba koja konzumira droge ili preterano konzumira
alkohol, što joj sužava interesovanja na dobavljanje psihoaktivne supstance od
koje je zavisna; njeni bliski odnosi sa
drugim ljudima propadaju, prostitutka vremenom postaje suštinski društveno
izolovana osoba. Društvo kao celina, zbog prostitucije gubi potencijal za rad i
stvaranje, a u ovom gubitku učestvuju ne
samo prostitutke, već i korisnici njihovih usluga.
Korišćena
literatura:
Jovanović,
LJ. (2001). Delinkvencija. Beograd:
Jugoslovenski crveni krst, Međunarodna federacija društava crvenog krsta i
crvenog polumeseca
Kuzmanović,
B. Štajnberger, I. (2008). Psihologija za
treći i četvrti razred trgovinskih, ugostiteljsko-turističkih i škola za lične
usluge. Beograd: Zavod za udžbenike
