TIPOVI KUPACA ILI VRSTE GOSTIJU


U sledećem tekstu daje se odgovor na sledeće pitanje:

Objasni specifičnosti komunikacije s obzirom na: 

1)     pol gostiju         

2)     uzrast (životno doba) gostiju

3)    karakteristike ličnosti gostiju: a) temperament, b) strpljivost, c) odlučnost, d) razmetljivost

4)   način predstavljanja proizvoda i usluga od strane prodavca (ugostiteljskog i turističkog radnika)

5)     stručnost u pogledu poznavanja roba i usluga

6)     ekonomski (materijalni) status gostiju


Žene i muškarci kao kupci (gosti)

U tekstu koji sledi, umesto izraza ugostiteljski radnik ili turistički radnik koristiće se reč prodavac, jer slično kao u trgovini, radi se o odnosu između ljudi koji vodi prema prodaji, odn. kupovini proizvoda i usluga.  
U kontaktu sa prodavcem žene su osetljivije na način ophođenja i znakove uvažavanja nego muškarci. Žene bolje pamte od muškaraca ljubaznost i predusretljivost prodavaca. Žene obično više traže od prodavca da im pokazuje i objašnjava svojstva proizvoda i usluga, pa prodavci treba da imaju više strpljenja. Žene češće od muškaraca traže od prodavaca poređenje proizvoda iste namene. Žene obično imaju više iskustva u kupovini i potrošnji proizvoda i usluga koji se nude u ugostiteljstvu i turizmu (kod svoje kuće žene češće kuvaju od muškaraca, više se staraju o deci, zatim o higijeni i uređenju prostora itd.), pa stoga obično imaju veće zahteve i češće primedbe nego muškarci. Žene češće od muškaraca vode računa o psihosocijalnom riziku kupovine nekog artikla. Muškarci češće od žena rizikuju tako što ništa ne kupe, već privremeno odlažu kupovinu i daju sebi vremena da traže dodatne informacije iz drugih izvora. Muškarci obično lakše stupaju u komunikaciju sa prodavcem i to čine sa većom odlučnošću.  
 Tvrdnje o razlikama žena i muškaraca u situacijama kada su kupci ili gosti, ne važe uvek za sve situacije kupovine proizvoda i usluga, a ujedno ne važe ni kod svih žena i muškaraca. 



Kupci (gosti) u različitim dobima života

Prema uzrastu kupci se grubo mogu podeliti na kupce decu (približno do 14 godina), kupce adolescente (kupce koji se nalaze u mladalačkom dobu, približno od 15 do 25 godina), kupce srednjih godina (kupce u zrelom dobu, približno od 26 do 59 godina) i kupce stàre (približno od 60 godina).
Prema kupcima koji su dečjeg uzrasta prodavac treba da se ophodi po pravilima svoje profesije, kao da je odrasla osoba u pitanju. Prodavac treba da bude spreman da informiše ili ljubazno pouči dete o pravilima ponašanja prilikom kupovine, ili o pravilima ponašanja u objektu gde se prodaja odvija ili proizvodi konzumiraju. Ukoliko dete svojim ponašanjem pravi nered i ne reaguje na sugestije i upozorenja, treba angažovati roditelje ili staratelje u pratnji deteta. Deca otvorenije nego odrasli izražavaju emocije i utiske o proizvodima i uslugama, koji ponekad nisu povoljni za prodavca, što prodavac treba da poštuje kao iskrenost. Na sreću, kod dece se negativni utisci obično lakše nego kod drugih kupaca mogu zameniti pozitivnim utiscima ukoliko je prodavac taktičan i ljubazan. Deca se osećaju čudno ili neprijatno kada im se prodavac kao odrasla osoba obraća dečjim manirom ili govorom.
Kupci adolescenti (kupci mlàdi) obično lakše nego drugi kupci sugestije prodavca shvataju kao omalovažavanje, što je u skladu sa njihovom pojačanom težnjom ka samostalnom odlučivanju. U kontaktu sa adolescentima prodavac treba da se suzdrži od davanja saveta ili predloga bez da je upitan, ili da je sam pitao da li je potrebna pomoć i dobio potvrdan odgovor. Kupci mladi su često bučni i neposredni u kontaktu sa prodavcem, nije poželjno da prodavca ponese situacija i da komunicira na isti način. Naprotiv, kad je kupac bučan i živahan, prodavac treba da bude malo slabijeg tona glasa nego obično, ali jasan i energičan. Kupci adolescenti kao gosti obično dolaze u društvu, ali neretko je od njih zarada manja nego da su u istom broju došli kupci srednjih godina. Prodavac treba da i mlade kao kupce uvažava na isti način kao i starije, držeći se pravila i etike svoje profesije, ali i vodeći računa o tome da će ti adolescenti odrasti i postati bolje platežne moći u budućnosti, kao i o mogućoj reklami ''od usta do usta'' koju adolescenti mogu spontano provoditi u svom okruženju.
Kupci koji se nalaze u periodu srednjih godina (zrelo doba) su obično najvažniji za profit preduzeća, jer obično imaju znatno više novca od kupaca u drugim starosnim kategorijama, a i ima ih najviše. Obično su kupci u zrelom životnom dobu karakteristični po tome što mnogo češće i više od drugih prave poređenje između cene i kvaliteta proizvoda i usluga koji su kupili ili žele da kupe. Zreli ljudi u svojim mislima povezuju svoj napor na radu, svoju platu, tj. zarađeni novac i proizvode/usluge koje konzumiraju. Ukoliko je moguće, prodavac kupcima u srednjim godinama treba da istakne odnos cene i kvaliteta proizvoda/usluga, jer su tu često njihove sumnje da li će kupovinom biti zadovoljni. Kupci srednjih godina više od drugih protestvuju ili šire svoje negativne ocene proizvoda u sredini u kojoj žive, ukoliko nisu zadovoljni odnosom cene i kvaliteta proizvoda/usluga. Što je kupac u zrelom dobu stariji, obično veći značaj pridaje objektivnim (tehničkim, operacionalnim) karakteristikama i trajnosti proizvoda/usluga, dok istovremeno opada značaj estetskog izgleda, upadljivosti ili noviteta samog po sebi, kao odlika proizvoda/usluga. 
Kupci koji su u periodu starosti obično više nego drugi kupci vole da im prodavci daju objašnjenja i predloge. Kupci u periodu starosti su obično u penziji i zbog opadanja različitih sposobnosti osećaju se manje poštovano od svoje društvene okoline, pa im prija pažnja prodavca. U davanju predloga ili podrške prodavac ne treba preterivati, da se ne bi kupci stàri osećali nemoćno ili glupo. 


Odlučnost i strpljivost kupaca  

Odlučan kupac se prepoznaje tako što odmah saopštava prodavcu informacije o proizvodu koji želi da kupi, tražeći od njega samo da ga usluži. Odlučnog kupca treba uslužiti odmah, bez sugestija o izboru proizvoda/usluga u kupovini. Jedino kada se dogodi da je plasiran nov proizvod iste vrste, prodavac može da ukaže odlučnom kupcu i na taj proizvod. Neodlučan kupac obično saopštava prodavcu samo koje su mu potrebe i od prodavca traži da mu predloži proizvode/usluge. Prodavac treba da saopšti informacije neodlučnom kupcu koje traži, pri tome prodavac treba da ima strpljenja, jer neodlučni kupci neretko porede različite proizvode iste namene i imaju produženo vreme donošenja odluke o kupovini. Najveći broj kupaca nisu ni sasvim odlučni ni savim neodlučni.
Strpljiv kupac je osoba koja u situaciji kada je prodavac zauzet usluživanjem drugih mušterija ili drugim poslom, mirno čeka da joj se obrati prodavac. Strpljiv kupac obično potom od prodavca traži informacije koje su mu potrebne za donošenje odluke o kupovini, što produžava vreme donošenja odluke za kupovinu, ali ne treba ga požurivati. Nestrpljiv kupac obično pokazuje neverbalnim znakovima, a ponekad i rečima, da mu se žuri. Nestrpljiv kupac obično lako stupa u konflikt sa prodavcem, a neretko se dešavaju i nesporazumi u komunikaciji, jer nestrpljiv kupac nije dobar slušalac i sagovornik. Prodavac može pokazati saosećanje i dati mu tačne informacije o vremenu kada će biti uslužen. 
 

 
Temperament kupca

Ljudi se razlikuju prema brzini, trajanju i snazi reagovanja, kao i u odnosu na sklonost prema doživljavanju pozitivnih ili negativnih emocija u situaciji kupovine.
Kolerik je osoba koja reaguje brzo, kratko i snažno, a pretežno je sklon da doživljava ljutnju. To znači da je kolerik manje svesno sklon da pronalazi u razgovoru ili u odnosu sa prodavcem prepreku u zadovoljenju svojih potreba, pa prodavac mora biti posebno oprezan šta, kako i koliko govori. Takođe, prodavac mora biti spreman da će kolerik tokom razgovora iznositi ideje koje mogu biti sumnja u kompetentnost ili dobronamernost prodavca ili proizvođača. Prodavac ne sme da reaguje ljutnjom kao odbranom, niti povlačenjem iz razgovora.  
Melanholik je osoba koja reaguje sporo, ali dugo i snažno, pretežno je sklon da doživljava tugu i negativne emocije. To znači da je melanholik manje svesno sklon idejama da će kupovinom proizvoda ostati prikraćen za nešto vredno, ili da će imati veći gubitak nego dobitak. Melanholik je tada pretežno zabrinut i blago potišten. Prodavac treba da zadrži svoje vedro raspoloženje i pokaže razumevanje.
Flegmatik je osoba koja reaguje sporo, reakcije su dugog trajanja ali slabog intenziteta. Flegmatik je skloniji pozitivnim emocijama nego negativnim.  Flegmatik pretežno sagledava pozitivne strane kupovine, ali to obično čini vrlo sporo, pa prodavac mora biti veoma strpljiv.
Sangvinik je osoba koja reaguje brzo, reakcije su kratkog trajanja i jakog intenziteta. Sklon je pozitivnim emocijama i vedrom raspoloženju. Kratkost trajanja emocija, omogućava lake promene raspoloženja. U situaciji kupovine sangvinici pretežno sagledavaju pozitivne strane proizvoda, ali mogu biti prodavcu iritantni jer neočekivano mogu da promene raspoloženje iz pozitivnog u negativno i obrnuto.



Razmetljivost i skromnost kupca

   Postoje kupci koji žele da kupovinom ostave snažan pozitivan utisak na njima bliske ljude, od kojih obično nešto očekuju zauzvrat kasnije, izvan situacije kupovine. Neretko takvi kupci pripadaju kategoriji razmetljivih kupaca. Kada se govori o razmetljivosti kupaca, dešava se da takvi kupci žele da kupe svojim bliskim osobama proizvode ili usluge, da bi imali osećaj samopouzdanja i moći u odnosu na te osobe (u situaciji ugostiteljstva i turizma, takvi gosti žele da plate bliskim osobama npr. bogatu večeru, noćenja u hotelu, turistički aranžman i sl.). Prodavac treba da se potrudi da prepozna ovu potrebu kod kupca i da mu je omogući pravilnim ili diskretnim sugestijama o cenama i kvalitetima proizvoda ili usluga, posebno kada su te bliske osobe prisutne. Razmetljivi kupac može biti nezgodan, jer obično veruje da bolje zna kako prodavac treba da se ponaša od samog prodavca. Prodavac ne treba da se konfrontira ovakvom uverenju. Razmetljiv kupac može biti i veoma zahvalan kupac, ukoliko mu prodavac neprimetno pomogne da izgleda moćno.  
  Skromni kupac polazi od ideje kolika je najmanja suma koju je dovoljno platiti za zadovoljenje motiva kupovine. Pri tome, u odnosu na ostale kupce skromni kupac mnogo više razmišlja o operacionalnim motivima kupovine (to su pokretači na kupovinu usled očekivanog zadovoljstva zbog fizičkih, objektivnih karakteristika proizvoda/usluga), nego o psihosocijalnim motivima kupovine (pokretači na kupovinu koji su zasnovani na anticipaciji zadovoljstva usled ostavljanja pozitivnog utiska na druge ljude, ili zbog jačanja osećanja vlastite moći i samopoštovanja).




Vrste kupaca prema preferencijama u načinu predstavljanja proizvoda i usluga

U situacijama kada treba da predstavi proizvode ili usluge koje nudi na prodaju, važno je da prodavac ima na umu da se kupci razlikuju prema tome kako najviše vole da im se proizvod ili usluga reprezentuje. Obično način predstavljanja proizvoda i usluga podrazumeva angažovanje različitih čulnih modaliteta kod kupaca, ali ipak kod svakog kupca postoje preferencije u načinu predstavljanja pojedinih vrsta proizvoda i usluga (glagol preferirati znači davati prvenstvo jednoj opciji u odnosu na neke druge opcije, tj. više voleti).  
Kupac koji preferira auditivni tip predstavljanja roba i usluga, radi donošenja odluke o kupovini najviše koristi informacije koje prima čulom sluha, odnosno najviše voli informacije koje može da predstavi jezikom.
Kupac koji preferira vizuelni tip predstavljanja proizvoda ili usluga preferira informacije koje dobija čulom vida. Kada donosi odluku o kupovini, proces mišljenja kupca najviše barata slikama. 

Ima kupaca koji preferiraju predstavljanje roba ili usluga putem isprobavanja. Zavisno od proizvoda ili usluge, isprobavanje proizvoda ili usluge može biti  gustativno-olfaktivni tip reprezentacije roba i usluga, posebno ukoliko je u pitanju hrana ili piće, što znači da kupac voli da oseti ukus i miris proizvoda.  Taktilni (ili haptički) tip predstavljanja podrazumeva da kupac voli da oseti proizvod ili uslugu čulom dodira. Motorni tip predstavljanja proizvoda ili usluge postoji kod proizvoda i usluga čija upotreba obuhvata pokrete ili kretanje u prostoru.



Stručnost i ekonomski status kupca

Kupci se mogu razlikovati u odnosu na poznavanje roba i usluga koje prodavac nudi. Stepen poznavanja proizvoda ili usluga kupca predstavlja njegovu stručnost u kontekstu kupovine. Prilikom stvaranja poverenja kod kupca, jedan od glavnih postupaka prodavca je davanje tačnih i pravovremenih informacija o robama i uslugama. Iskustvo prodavca sa određenim kupcima podrazumeva da prodavac upozna njihovo znanje o robama i uslugama koje im prodaje. Informisanje prodavac treba da prilagodi prema obimu i sadržaju u zavisnosti od stručnosti kupca. Stoga, prodavac mora biti izvanredan poznavalac proizvoda i usluga koje prodaje i načina njihove prezentacije u odnosu sa kupcem.   
Iskustvo prodavca sa kupcima obično podrazumeva saznanje, ili procenu ekonomskog statusa kupca. Prodavac obično pokazatelje ekonomskog statusa kupca nalazi u sadržaju i obimu njegovih ranijih kupovina. Prodavac treba da prilagodi prezentovanje proizvoda i usluga procenjenim materijalnim mogućnostima, tj. ekonomskom statusu kupaca. Na primer, kupcima višeg i visokog ekonomskog statusa, prodavac može odmah da ponudi srednje i skuplje proizvode, dok kupcima sa niskim primanjima prezentaciju proizvoda započinje od onih kojima je cena najniža.

Odlike kupaca i gostiju od značaja za stvaranje proizvoda i usluga, njihovu promociju, kao i komunikaciju sa kupcima i potrošačima, menjaju se tokom vremena i treba da budu predmet stalnih istraživanja.  Navedene specifičnosti komunikacije sa gostima su samo neke od postojećih. 



Literatura


O poslovnoj psihologiji i poslovnosti u ugostiteljstvu i turizmu. Priručnik za ugostiteljske i turističke radnike. Autor: Josip Vukić. Izdavač:  Naša reč, Beograd. God. izdanja: 1972.




Odakle učiti:
Stranice: 139-144 i 167, 168
Psihologija za treći i četvrti razred trgovinskih, ugostiteljsko-turističkih i škola za lične usluge
autori su: Bora Kuzmanović i Ivan Štajnberger
Izdavač: Zavod za udžbenike Beograd
Godina izdanja: 2008. i skorije