УКРАТКО О ГРУПАМА И РУКОВОЂЕЊУ ГРУПОМ

            Појединац је од самог рођења члан неке групе. Најпре, по рођењу, појединац је члан породице, касније постаје члан других група као што су школа, вршњачке групе, спортски клубови, радни колективи и др. Истовремено, човек је члан великих група, као што су социјални слој, класа и нација.

Размислите којим групама припадате.
 

            Друштвена група у ширем смислу, тј. ширем значењу, представља двоје или више људи који имају исти циљ. Такве групе су, на пример, публика у позоришту или публика на концерту, мноштво које демонстрира на митингу, или пак гомила у паници која бежи из запаљене зграде. Код таквих скупова људи постоје интерперсоналне релације, али претежно у облику међусобне несвесне стимулације чланова скупине. Циљеви људи у овим скупинама иако су им слични или исти, нису заједнички, јер се не остварују усклађивањем акција појединаца.  

            Постоји уже и главно одређење појма групе. Критеријум је постојање релативно трајне поделе задужења у активностима групе. Најмање један циљ групе је заједнички. Кад се каже да група у ужем смислу има заједнички циљ, то значи да постоји одређена подела и координација рада чланова групе на његовом остварењу, што није случај када су у питању групе у ширем смислу. Група у ужем смислу је скуп људи који има следеће одлике: 1) постоји развијеност интеракције између чланова групе (тј. постоји њихово међусобно деловање и узајамни утицај), стога постоји структура групе као стабилизованост  односа међу члановима групе; 2) постоји барем један заједнички циљ чланова групе; 3) постоји међусобна повезаност активности чланова на остварењу циљева групе; 4) постоје заједничке норме понашања, ставови и вредности чланова групе; 5) постоји свест чланова групе о припадништву тој групи.

Како ресторани и хотели могу бити схваћени као групе ? 
Због чега су школе групе?
Због чега су пријатељи групе?  

            Структура групе представља устаљеност међуљудских односа у групи. Основна структура групе је структура положаја и улога. Положај чине задаци које особа обавља у групи, а улога је очекивано понашање члана групе на датом положају. Поред структуре положаја и улога, три најважније структуре групе су структура моћи, структура комуникација и социометријска структура групе.

            Структура моћи у групи подразумева устаљене односе између чланова групе који се тичу међусобних утицаја на понашање и мишљење.  Моћ подразумева могућност утицаја на понашање и мишљење. Поједини чланови групе који се обично називају вођама, имају већу моћ него други чланови групе. Моћ и структура моћи у групи зависе од распореда извора моћи међу члановима групе, али и спремности чланова групе да прихватају утицаје других чланова, тј. да прихватају или поштују одређене изворе моћи (о изворима моћи види у поглављу о руковођењу). 

Размислите ко се међу вашим пријатељима може сматрати вођом и како то ? 
 

            Комуникациона структура групе обухвата устаљене односе између чланова групе који се тичу размене информација између чланова групе. Чланови групе међусобно размењују информације у одређеној мери и на одређени начин. Знатан део тих информација се односи на извршење задатака у групи, па је зато формирање добре комуникационе структуре битно за постојање и рад групе. 

Размислите о разлици у комуникацији са друговима из одељења на практичној настави и у слободно време.

  

            Социометријска или афективна структура групе се односи на устаљене односе наклоности или ненаклоности између чланова групе. Социометријска структура групе се обично испитује тако што се члановима групе постављају питања са киме би највише волели да заједно раде неке одређене задатке или послове, а са киме никако не би. Тако се за сваког члана групе може видети колико је пута одабран од стране других чланова а и колико је пута одбијен. Такође, може се уочити да ли у групи има више прихватања или одбијања међу члановима групе, чиме се открива колико је за рад повољна психолошка атмосфера у групи.

Размислите кога бисте одабрали да радите заједно на практичној настави, а са киме не би. Објасните зашто. Размислите ко би одабрао вас и због чега.  

               

            Универзална људска потреба за удруживањем током еволуције је формирана захваљујући већој могућности да особа преживи и остави потомство ако живи у групи, него као сама јединка. Људи ступају у групе да би задољили различите потребе.  

 Због којих потреба похађате школу? 
 

Усклађеност живота и рада групе са потребама чланова групе је основни услов постојања, одржања и фунцкионисања групе. Истичемо услове (факторе) одржања и функционисања групе који се у литератури наводе као најважнији: 1) усвајање  циљева и задатака групе; 2) кооперативност; 3) кохезивност; 4) начин руковођења и доношења одлука; 5) конфликти у групи.

            Да би група добро функционисала потребно је да чланови групе усвоје циљеве и задатке групе као своје личне, а то се најбоље постиже тако што сви чланови групе учествују у њиховом одређивању. 

Сетите се заједничких активности са пријатељима када сте могли да учествујете у одабиру тих активности, а потом, сетите се активности које су вам биле наметнуте од стране неких пријатеља. Како сте се осећали и у којој ситуацији сте радили боље?

            Кооперативност (сарадња) међу члановима групе унапређује функционисање групе, а она се постиже развијањем међусобног поверења чланова групе тако што се награђује пружање међусобне подршке у раду, међусобно поштовање и доследност таквог понашања чланова групе. 

Сетите се послова у групном раду у којима сте постигли успех заваљујући међусобној подршци.
 

            Кохезивност групе представља резултујућу силу свих чинилаца који делују да чланови групе буду везани за групу. Што је кохезивност групе већа, већа је вероватноћа да група ефикасније ради. Кохезивност групе је највише заснована на могућности групе да задовољи потребе чланова групе због којих они учествују у животу и раду групе.

Због чега не напустите школу коју похађате (шта вас везује за школу коју похађате) ?
 

             Где је руковођење групом претежно демократски усмерено, већа је кохезивност групе, боља прихваћеност циљева групе, па група има тенденцију да дуже постоји и већину послова ефикасније ради, него када је руковођење групом аутократско. 

Да ли на практичној настави непосредни руководиоци (пословође) руководе демократски или аутократски? Објасните себи зашто тако мислите.

            Конфликти међу члановима групе имају тенденцију да ремете рад групе, али они су неопходни, јер без конфликата промене у раду групе нису могуће, па тако није могућа адаптација групе на нове, спољње услове постојања. Када се међуљудски конфликти у групи разрешавају на конструктиван начин, они имају позитивно деловање на постојање и рад групе.

Сетите се неких расправа које су као последицу имале нова и боља решења.

           

ВРСТЕ ГРУПА

            Према развијености међуљудских односа, групе делимо на: 1) примарне групе, тј. групе са веома развијеним међуљудским односима, као што су породица, вршњаци, пријатељске групе; и 2) секундарне групе, где нема снажних емоција између чланова групе.  

            Према томе да ли су функције чланова групе унапред прописане или нису, групе делимо на формалне и неформалне групе. На пример пријатељске групе су неформалне, док су економске (радне) организације формалне групе. У оквиру формалних група могуће је постојање неформалних група, што је често, пре свега зато што се све људске потребе које група треба да  задовољи не могу прописима уредити.

            Према утицају које група остварује на понашање појединца, његове ставове и вредности групе делимо на референтне и нереферентне групе. Референтне групе су појединцу узор у мишљењу и понашању. Појединац не мора да припада некој групи која је за њега референтна, већ само може да жели да јој припада. Типичан пример утицаја референтних група је мода.

            Према сложености друштвене групе делимо на:

1) једноставне групе које се не могу разложити на подгрупе, као што су: ужа породица, дијада (пар) који се забавља, итд.;

2) сложене групе или организације које су састављене из више подгрупа.

Организације се према циљевима постојања деле на: просветне организације (школе, универзитети и др.), економске организације, где спадају разне врсте предузећа, између осталог, предузећа угоститељско- туристичког типа, производна друштва, итд.; милитарне организације (војска, полиција), државно-управљачке организације (министарства, влада и др.); и друге.

РУКОВОЂЕЊЕ ГРУПОМ

            Термин вођство (лидерство) се најчешће односи на појаву да један или више чланова групе имају већи утицај на одржање и функционисање групе него остали чланови групе.  Вођа (лидер) има моћ у односу на остале чланове групе, што значи да вођа утиче на понашање чланова групе више него што чланови групе утичу на понашање вође.  

            Приликом формирања формалних група и организација предвиђено је правним актима да постоје руководиоци. Руководиоци су особе на положајима у групи за обављање делатности руковођења, што их чини формалним вођама групе.

Делатност руковођења реализује се обављањем следећих задатака или функција руковођења:

1) стварање циљева и креирање политике групе (вођа као креатор политике групе);

2) планирање начина и средстава остварења циљева групе и редоследа послова (вођа као планер);

3) координација активности групе и контрола остварења циљева групе (вођа као извршилац и координатор);

4) обезбеђивање стручних података и коришћење стручних знања у активностима групе (вођа као стручњак);

5) репрезентовање групе пред другим групама или уопште у јавности (вођа као представник групе);

6) контрола функционисања структуре групе (вођа као контролор међуљудских односа у групи);

7) усмеравање активности чланова награђивањем и кажњавањем;

8) пресуђивање и посредовање када дође до конфликата (вођа као арбитар и посредник).

Сви задаци руковођења могу се грубо класификовати у две основне оријентације у руковођењу, прву можемо назвати ``старање о људима и добрим међуљудским односима``, а другу оријентацију у руковођењу можемо назвати ``старање о извршењу задатака групе``.

            Руководилац може имати различите изворе моћи поред легитимне. Легитимна моћ подразумева заузаимање положаја у групи које обухвата задатке руковођења. Стручњачка моћ подразумева да руководилац управља члановима групе захваљујући својој стручности у послу, па може да их саветује. Моћ информисаности подразумева да вођа управља члановима групе када он једини има информације са киме се посао обавља изван групе. Моћ популарности подразумева да чланови групе прихватају наређења вође зато уважавају његову личност и гаје приврженост према њему. Моћ награђивања и кажњавања обично иде уз легитимну моћ и подразумева да вођа има способност да награђује и кажњава чланове групе у зависности од њиховог учинка у групи.

            Разликујемо три основне врсте руковођења: аутократско, демократско и руковођење по принципу пуних индивидуалних слобода.

У аутократском типу руковођења руководилац више користи моћ награђивања и кажњавања од осталих облика моћи, захтевајући покоравање. У доношењу одлука и решавању проблема ауторитарни вођа је самосталан и настоји да развије осећање зависности код осталих чланова групе. Не упушта се у дискусије и води рачуна превасходно о резултатима рада чланова групе.

У демократском руковођењу поред моћи награде и казне, више се користе стручњачка моћ, моћ информисања и легитимна моћ. Вођа се договара и саветује са члановима приликом планирања рада и одређивања задатака у групи. Подстиче комуникацију и сарадњу међу члановима групе и њихово укључивање у доношење одлука у групи.  Не води рачуна једино о резултатима извршења задатака, већ се ангажује саветима и пружа потребну помоћ члановима групе приликом извршења задатака.  

Руковођење по принципу пуних индивидуалних слобода или laissez faire (на француском значи ''пусти да иде својим током'') је израз којим се означавају активности руководиоца које нису руковођење у правом смислу те речи. Руковођење по принципу пуних индивидуалних слобода постоји у радним групама где послодавац једино изда задатке, потом саопшти рокове и стандарде њихових извршења, а запослени могу нa било који начин да их изврше.

У савременим организацијама ниједно руковођење није потпуно ауторитарно, ни демократско. У привредним организацијама претежно демократско руковођење је успешније и повољније како у погледу ефикасности групе тако и у погледу менталне хигијене радника и њиховог задовољства радом него ауторитарно руковођење. 

            За успешно руковођење групом потребно је да личност руководиоца обухвата:

1) јасну жељу да се руководи групом;

2) изнадпросечни степен интелигенције у односу на просек групе, али не претерано;

3) усвојеност правила понашања, ставова и вредности групе. 

Руководилац треба од стране чланова групе да буде опажен као ``један од нас``, што значи да се његове особине личности претерано не разликују од особина личности чланова групе. Уједно, руководилац треба да се понаша у групи у складу са групним правилима, ставовима и вредностима, што га од стране чланова групе чини опаженим ''као већина нас''. Веома је пожељно да руководилац буде опажен и као ''најбољи од нас'', што значи да га остали чланови групе виде као најспособнијег члана у раду групе и као неког ко се најдоследније придржава правила, ставова и вредности групе.