FRUSTRACIJE, INTRAPSIHIČKI KONFLIKTI I ODBRAMBENI MEHANIZMI EGA

U ovom tekstu date su osnovne informacije o sledećim temama:

1.     Frustracije 
2.   Intrapsihički konflikti

3.     Reagovanje na frustracije i konflikte

4.     Pojam i vrste mehanizama odbrane

                 Frustracija je psihičko stanje individue koje nastaje kada i pored ulaganja napora ne uspeva da ostvari neki svoj cilј ili zadovolјi neku potrebu. Primeri situacija koje mogu da izazovu stanje frustracije: 

a) učenik je proveo ceo vikend vežbajući zadatke iz matematike, a na kontrolnoj vežbi je dobio najslabiju ocenu (jedan).

b) radnik je marlјivo radio u preduzeću ceo protekli mesec, ali nije dobio platu.

c) mladić voli devojku i trudi se da održi bliskost sa njom, ali ona živi u drugoj, dalekoj zemlјi.

            Stanje frustracije izazivaju prepreke na koje jedinka nailazi prilikom ostvarivanja svojih cilјeva. Te prepreke mogu biti: a) fizičke prepreke; b) potrebe drugih lјudi i društvena pravila; c) nedostatak znanja ili veština osobe koja frustraciju doživlјava.  

             Stanje frustracije je neprijatno, frustrirana osoba govori da je iznervirana i nezadovolјna. To je zbog toga što su u stanju frustracije često pomešana dva negativna osećanja: lјutnja na prepreku i strah da cilј neće biti ostvaren ili potreba zadovolјena.  Češće se dešava da osoba procenjuje da su drugi lјudi ili spolјašnje okolnosti prepreka, a ne sopstveno neznanje ili nesposobnost.  

            Frustraciona tolerancija je sposobnost društveno poželјnog reagovanja na frustraciju. Socijalno poželјno reagovanje osobe u stanju frustracije ima sledeće osobine: 

1) postoji emocionalna samokontrola, što znači da osoba ostaje pribrana; realno sagledava uzroke frustracije, trezveno upravlјa svojim ponašanjem, vodi računa da svojim postupcima poštuje sebe i druge lјude; 

2) osoba bira neki od društveno prihvatlјivih načina prevazilaženja prepreke koja je izazvala frustraciju. 

            Intrapsihički konflikt je stanje individue koje nastaje kada doživlјava istovremeno dve potrebe (dva motiva ili dva cilјa), ali može da zadovolјi samo jednu potrebu. Reč intrapsihički ukazuje da se ovaj konflikt odigrava unutar duše jednog čoveka. Intrapsihički konflikt je neprijatno stanje i  predstavlјa poseban oblik frustracije, jer osoba sumnja da neku od potreba neće uspeti da zadovolјi, pa se neretko pomešano javlјaju lјutnja i zabrinutost, kao i kod frustracije. Na osnovu radova koje je dao Kurt Lewin (1890-1947), čuveni nemačko-američki psiholog koji je dao veliki doprinos socijalnoj i primenjenoj psihologiji, postoje tri tipa intrapsihičkog konflikta.

                                                  Slika 1: Kurt Lewin

            Prvi tip intrapsihičkog konflikta naziva se konflikt dvostrukog privlačenja. U ovom tipu intrapsihičkog konflikta jedinka se dvoumi između dva podjednako privlačana cilјa, pa je zato ovo obično najlakši tip konflikta. Primeri konflikta dvostrukog privlačenja mogu biti: 

1) osoba pita samu sebe da li da izađe u diskoteku sa društvom, ili da ostane kući da pogleda dobar film; 
2)  radnik se dvoumi između dva podjednako privlačna posla, ali mora da izabere samo jedan; 

3) kupac se dvoumi između dva podjednako privlačna artikla, ali ima novca samo za jedan od njih.  

Drugi, obično teži tip konflikta od prethodnog, naziva se konflikt dvostrukog odbijanja. U ovom tipu intrapsihičkog konflikta jedinka mora da izabere jednu od dve podjednako neprijatne aktivnosti, tj. ``od dva zla treba da izabere manje zlo``. Primeri konflikta dvostrukog odbijanja mogu biti: 

1) učenik se dvoumi da li da dođe na čas i dobije jedan ili da pobegne sa časa i dobije neopravdani; 

2) vojnik razmišlja da li da pobegne sa ratišta i bude kukavica ili da ostane na bojištu i ugrozi svoj život; 

3) lekar koji se dvoumi da li da pacijentu saopšti istinu koja je neprijatna, ili da ga laže, što mu je takođe neprijatno.  

Treći, pretežno i najteži tip intrapsihičkog konflikta, naziva se konflikt istovremenog privlačenja i odbijanja. U ovom tipu konflikta osoba opaža da ukoliko zadovolјi svoju potrebu doživeće nešto pozitivno ali i nešto negativno. Individua procenjuje da cilј kome teži ima suprotstavlјene pozitivne i negativne strane. Primeri ovakvog tipa intrapsihičkog konflikta mogu biti: 

1) radnik doživlјava sukobe i neprijatnosti na radnom mestu želi da da otkaz, ali ujedno i želi da radi jer prima dobru platu; 

2) osoba mnogo voli jesti slatkiše, ali se istodobno plaši, jer zna da će često jedenje slatkiša dovesti do povećanja njenih masnih tkiva što smatra ružnim; 

3) mladić se sviđa devojci zbog izgleda, ali joj se ne sviđaju njegove vrednosti i ponašanje. 

REAGOVANJE NA FRUSTRACIJE I INTRAPSIHIČKE KONFLIKTE

            Reagovanje individue koja se nalazi u stanju frustracije može biti društveno prihvatlјivo (pozitivno) i društveno neprihvatlјivo (negativno). Društveno prihvatlјivo reagovanje osobe u stanju frustracije podrazumeva poštovanje drugih lјudi, poštovanje pravila kulturnog ponašanja, kao i svestan izbor korisnog načina prevazilaženja prepreke koja izaziva frustraciju. Društveno neprihvatlјivo reagovanje podrazumeva da frustrirana osoba krši pravila ponašanja, ne poštuje druge lјude, a ponašanje nije usmereno na prevazilaženje prepreke, nego je uglavnom napad na samu prepreku.

            Postoje tri pozitivna načina za prevazilaženje stanja frustracije. Prvi način pozitivnog prevazilaženja frustracije je povećano ulaganje napora da se prepreka prevaziđe. Primeri mogu biti: 

1) kada učenik koji je frustriran zbog slabe ocene povećava broj sati učenja, pa počne da dobija bolјe ocene; 

2) kada radnik koji je frustriran malom platom počne da radi prekovremeno, pa počne da zarađuje više.

Drugi način za pozitivno prevazilaženje frustracije je bolјe osmišlјavanje aktivnosti da se prepreka prevaziđe. Primeri mogu biti:

1) kada učenik koji je frustriran zbog slabe ocene počne da koristi bolјe tehnike učenja, pa potom dobije želјenu ocenu;

2) kada radnik koji je frustriran malom platom počne da obavlјa svoj posao na drugi, kvalitetniji način pa mu poslodavac poveća platu. 

Treći način pozitivnog reagovanja na frustracije i konflikte  podrazumeva da prva dva načina nisu bila za jedinku zadovolјavajuća. Tada frustrirana osoba svesno zamenjuje cilј, tako da sa novim cilјem zadovolјava istu potrebu. Taj treći način pozitivnog reagovanja u stanju frustracije, podrazumeva da frustrirana osoba odustaje od ostvarenja svog cilјa zbog nesavladive prepreke, ali ne odustaje od zadovolјenja te potrebe, već svesno bira drugi cilј koji zadovolјava istu potrebu. Primeri mogu biti: 

1) učenik koji je frustriran slabim ocenama, ispiše se iz te škole i upiše u neku drugu, jer će tom drugom školom uspeti da zadovolјi potrebu za školovanjem; 

2) radnik koji je frustriran zbog male plate, da otkaz i nađe drugi posao, jer će novim poslom da zadovolјi potrebu za većom platom.

Postojanje frustracija i unutarduševnih konflikata koje pojedinac doživljava je normalna pojava u životu svakog čoveka. Pravilan razvoj karaktera i celokupne ličnosti čoveka, posebno u detinjstvu i mladosti, uslovljen je postojanjem i pravilnim prevazilaženjem frustracija. Manjak frustracija koji roditelji i sredina nameću detetu, obično proizvodi razmaženo dete i slabosti njegovog budućeg karaktera (slabosti u moralnoj ili u voljnoj sferi ličnosti); takođe, prejake frustracije ili nerazrešeni unutarduševni konflikti tokom odrastanja čoveka predstavljaju mentalne traume koje mogu dovesti do različitih psihičkih poremećaja i bolesti.  

 

            Postoje najmanje dva tipa negativnog reagovanja neposredno u stanju frustracije:

1)     prvi tip podrazumeva napad i nasilјe prema prepreci koja izaziva frustraciju i može biti verbalno nasilјe, kao što je vikanje i psovanje, a može biti i fizičko nasilјe kao što je napad udaranjem, čupanjem i sl.; 

2)     drugi tip negativnog reagovanja u stanju frustracije je gublјenje samopoštovanja i nerazumno samookrivlјavanje, tj. usmeravanje krivice zbog sopstvenog neuspeha na čitavu sopstvenu ličnost koje vodi do osećanja bespomoćnosti, pa čak i do depresije.      

Pojam i vrste mehanizama odbrane

            Odbrambeni mehanizmi ega (ego odbrane ili nesvesne odbrane ličnosti) su pretežno nesvesni mentalni postupci kojima individua samoj sebi nekorektno predstavlja realnost, da bi sačuvala svoje samopoštovanje ili mentalnu uravnoteženost. Ego odbrane se javljaju kada individua i pored uloženog napora ne može da zadovolјi svoje potrebe zbog frustracije ili unutarduševnog konflikta. 

           Ego odbrane su sastavni deo učenja o psihoanalizi čiji je osnivač austrijski psihijatar Sigmund Freud (1856-1939). Psihoanaliza je istorijski posmatrano, najvažniji tip psihoterapije, zbog velikog uticaja na razvoj psihologije, psihijatrije, kulturne antropologije, filozofije, celokupne umetnosti, kao i društava zapadne civilizacije u celini. O psihoanalizi se govori ne samo kao o psihoterapiji, već kao i o teoriji ličnosti, vrsti psihologije, a ujedno je utkana u grane različitih nauka koje se bave čovekom, društvenom zajednicom i kulturom.

                                         Slika 4: Sigmund Freud

Freud je smatrao da se beba rađa sa energijom koja je smeštena u nesvesnom delu ličnosti koju je nazvao rečju id (lat. ono). Ova energija koja potiče iz organizma, u idu se raspoređuje u dva nagona, jedan je nagon za reprodukcijom, zove se eros (seksualni nagon ili nagon stvaranja), drugi je nagon smrti, tanatos (nagon agresije ili razaranja).  Eros obuvata sve potrebe i motive kojima čovek stvara žive i nežive pojave (bića, predmete, proizvode, itd.), dok tanatos obuhvata potrebe i motive kojima agresivno održava svoj organizam po cenu koja se kreće od nepoštovanja do stradanja drugih ljudi, bića i pojava.

Društvena sredina - čiji su prvi predstavnici roditelji deteta,  odmerenim frustriranjem ispoljavanja erosa i tanatosa u sirovom obliku, putem vaspitanja i obrazovanja, deluje da se ova dva nagona u detetu promene u društveno prihvatljive ili poželjne motive i ponašanja. U detetu se zahvaljujući kontaktu sa sredinom iz ida razvija njegovo ja ili ego (na latinskom ego znači ja), koje mu služi da zadovolji svoje nagone koliko mu društvena sredina to dozvoljava. Delovanje društvene sredine pretvara se u detetu tokom razvoja u treći deo ličnosti koji se zove  nad-ja ili super-ego. Super ego pojedinca se sastoji od osećanja i uverenja o poželjnim osobinama koje teži da ima kao deo svog identiteta, kao i od osećanja i uverenja o dobrim i pravednim odnosima u prirodi i društvu na osnovu kojih treba da se vlada kao moralno i savesno biće.  Super-ego deteta nastaje u prvom redu pod uticajem roditelja, pounutravanjem njihovih vrednosti i moralnih normi. Armatura ove trodelne strukture ličnosti - id, ego i super-ego, formira se do približno pete godine života deteta. 
        Ego normalnog odraslog čoveka nastoji da udovoljava i idu i superegu, praveći kompromise. Mehanizme odbrane ega Freud je video kao savladavanje anksioznosti zbog uticaja koji proizilaze iz ida, kada su osujećeni eros ili tanatos, obično zbog konflikta sa elementima super-ega (sukob između zabranjenih želja i kazne). Inače, Freud je smatrao da odbrane ega predstavlјaju deo mentalnih postupaka, koje ego obavlja pretežno nesvesno i automatizovano u situacijama bezizlazne frustracije. Odbranama ego tada čuva mogućnost da ubuduće koristi energiju nagona, pa se otud nazivaju odbrambeni mehanizmi ega (''aparat'' koji pripada egu).

         I u daljim razradama i modifikacijama psihoanalitičke teorije, ostalo je da se deo ličnosti koji se bavi zadovolјenjem potreba, ostvarivanjem cilјeva naziva ego, ali se uspešnost ega i mentalna uravnoteženost ispoljavaju kao očuvanje samopoštovanja ličnosti. Samopoštovanje je emocionalni deo shvatanja sebe samog, koje obuhvata pojam pod nazivom self. Self se koristi uglavnom kada se sopstveno ja (ego) tretira kao objekt samoposmatranja, ali ima šire značenje koje obuhvata sav doživljaj sopstvene ličnosti proistekao iz odnosa sa značajnim, obično bliskim osobama. 
            Odbrambeni mehanizmi ega nisu sami po sebi ni pozitivni ni negativni: mogu biti pozitivni, obično ukoliko je to jedino što je čoveku preostalo da sačuva samopoštovanje, ali su štetni i nezdravi ukoliko se preterano ili iracionalno koriste. Opisaću neke najpoznatije. 

            Racionalizacija kao nesvesni odbrambeni mehanizam ega predstavlјa iznalaženje lažnih razloga da se opravda svoj neuspeh, ali od laži se razlikuje jer je nesvesna. Primeri mogu biti: 

1) igrači koji su izgubili utakmicu navode da su uslovi na terenu bili izrazito loši, a sudija naklonjen protivniku; 

2) učenik za svoju slabu ocenu krivi teške zadatke i malo vremena za pripremu; 

3) osoba hvali svoj sadašnji posao koji je realno manje plaćen i više monoton ali to ne pominje, a kudi prethodni, realno atraktivniji posao, nalazeći samo jednostrane argumente (poznati su izrazi: sladak limun za veličanje onoga što se ima, a kiselo grožđe za omalovažavanje onoga što se nema). 

Lisica, videći grožđe na jednoj visokoj lozi, pokuša ga na sve načine dohvatiti. Nikako nije mogla doći do njega. Kad je sve probala, ona se okrene i ode govoreći: "Još je kiselo. Ništa ne valja. Trnu zubi od njega."

 Lisica i grožđe,

Ezop  

            Projekcija kao mehanizam odbrane ega predstavlјa pripisivanje sopstvenih misli i želјa drugoj osobi. Primeri mogu biti:

1) sin koji posle smrti svog oca nije nasledio ništa, pripisuje ocu svoju mržnju, tako da ne mrzi on svoga oca, nego je otac mrzeo njega; svesno doživlјavanje ovakve mržnje kao svoje, poremetilo bi mu samopoštovanje jer njegova savest ne dozvolјava da mrzi oca i pri tome da ima uvid da je bio loš prema ocu, da je sam zaslužan za to što nije nasledio ništa;

2) učenik posle slabe ocene veruje da ga profesor mrzi pa zato ima slabu ocenu  - a ne da on mrzi profesora, jer kad bi bio svestan svoje mržnje uz da je bio nesposoban, to bi mu uništilo samopoštovanje i mentalno bi ga poremetilo;

3) žena koja je seksualno zapostavlјena u braku okrivlјuje svog muža za neverstvo ili takve namere  - a ne da ona sama ima želјu da ga prevari, jer kad bi postala svesna svojih seksualnih težnji uz zabranjenu želju, njena sopstvena savest bi joj poremetila mentalnu ravnotežu. 

            Identifikacija kao mehanizam odbrane ega podrazumeva da se frustrirana jedinka poistovećuje sa nekom drugom jedinkom ili grupom lјudi i doživlјava njihove uspehe kao svoje. Primeri mogu biti:

1) navijači se poistovećuju sa svojim klubom i doživlјavaju zadovolјstvo zbog njegovog uspeha kao svoje lično; 

2) deca se poistovećuju sa svojim roditelјima i doživlјavaju njihove uspehe i mogućnosti kao svoje sopstvene;

3) pripadnici jednog naroda se poistovećuju sa snagom svoje nacije i sl.

            Negiranje ili odricanje kao mehanizam odbrane ega predstavlјa negiranje realne opasnosti u smislu omalovažavanja opasnosti ili neobraćanja pažnje. Dešava se onda kada jedinka ne može da opasnost izbegne. Primeri mogu biti:

1) u toku bombardovanja lјudi u skloništima smatraju da se ništa loše neće njima desiti;

2) vojnici na frontu veruju da se neće desiti ništa strašno i sl.

            Potiskivanje kao mehanizam odbrane ega predstavlјa nemogućnost prisećanja događaja koji izazivaju snažno osećanje krivice, srama ili neprijatnosti. Primeri mogu biti:

1) žrtve silovanja se ne sećaju pojedinih detalja traumatičnog događaja;

2)  osobe sa generalizovanom anksioznošću se ne sećaju frustracija koje su doživele od strane bliskih osoba i koja su proizvela osećanje manje vrednosti, ili generalne nesposobnosti da se u interpersonalnim aktivnostima ili poslovima ima inicijativa i sl.

3)  ljudi se ne sećaju detalja svog navikavanja na ličnu higijenu u ranom detinjstvu, npr. kad je u pitanju velika toaleta i ''brisanje guze'', i sl.

            Neke osobe kad su frustrirane nesvesno počnu da plaču i mole dečjim glasom, ili da se umilјavaju pretvarajući svoj govor u dečiji i sl., ili pak suprotno, da pokazuju neopravdanu lјutnju, slično kao deca. To je poseban nesvesni postupak očuvanja samopoštovanja koji se naziva regresija. Osoba je u detinjstvu naučila da koristeći ovakve postupke može da dobije pomoć ili neko potkreplјenje, pa nesvesno počinje da se i kao odrasla ponaša na sličan način kad želi da ostvari nešto što želi. Kaže se da osoba regredira na raniji nivo svog razvoja.    

            Kompenzacija predstavlјa nesvesnu zamenu cilјa kojom se zadovolјava ista potreba kao i prethodnim ciljem. Na primer, učenik koji je vrlo neuspešan u školi i ima loš odnos sa članovima porodice, ima potrebu da izgublјeno samopoštovanje nadoknadi u druženju sa vršnjacima, tako da je sklon da se pred njima ''dokazuje'' često i na društveno nepoželјne načine. Neretko primer za kompenzaciju kao mehanizam odbrane je i ovaj: kada individua koja je tokom razvoja bila fizički slaba ili zbog nečeg drugog slabo uvažavana od strane bliže društvene sredine, nastoji da u zrelom dobu ima poslove u kojima ima moć da rukovodi drugima, čime nadomešta svoj kompleks niže vrednosti.  Međutim, kompenzacija u svakodnevnom životu u maloj dozi, kod nekih kupaca i potrošača izražena je u ovakvom razmišljanju dok hodaju ulicom: ''ove nedelje je bilo toliko naporno i grozno na poslu... Gle, baš mi se svidela ona tašna u izlogu, idem je kupiti''.

Sublimacija predstavlјa korišćenje energije neprihvatlјivih nagona za društveno prihvatlјive motive. Duhovit primer sublimacije je kada intelektualno natprosečno dete koje tokom razvoja pokaže težnju da seče i otvara životinje, energiju tog nagona usmeri ka studiranju medicine i kasnije hirurgije, pa postane uspešan hirurg; dok prosečno dete sa istim neprihvatlјivim nagonom može umesto toga da postane mesar. Freud je smatrao da čovek poseduje samo jednu energiju – libido koju tokom razvoja uči da usmerava od društveno neprihvatlјivih ka društveno prihvatlјivim cilјevima. Stoga, sublimacija je najvažniji nesvesni mehanizam odbrane koji odlikuje zrele ljude. Čovek za uspešno obavljanje važnih društvenih uloga, kao što su porodična i poslovna uloga, energiju pomera ili crpi iz svog ida, pretežno zahvaljujući sublimaciji.